O PROJEKTU

SINTEZNI PROJEKAT 2019/20. AMBIJENTALNI SCENSKI PROSTORI SOMBORA
NEŽNI GRADOVI

Ilustracija: Grad koji (op, po)staje, Milica Surutka, 2020.

Ovogodišnji sintezni projekat je posvećen identifikaciji, proučavanju, vrednovanju i novom kreativnom čitanju specifičnih objekata i prostora grada Sombora, koji su predviđeni kao okvir za umetničke projekte studenata – zajedničke, grupne i individualne. Početna tačka ovog projekta je pretpostavka da postoje gradovi koje bismo mogli nazvati nežnim gradovima. Venac, kao izabrani urbani fragment Sombora, bio je predmet istraživanja i prostorni okvir intervencija studenata.

Prema pretpostavci, takve gradove karakteriše kultura zasnovana na jednostavnosti, poetičnosti i autentičnosti života koji se u njima odvija. Međutim, istraživački fokus će pre svega biti na njihovoj primarnoj karakteristici, to jest, na specifičnom shvatanju pojma lepote, koji se ne odnosi samo na estetske kvalitete, već u sebi istovremeno podrazumeva senzibilitet umerenog, prikladnog i dobrog.[1]

Kroz različite faze projekta (inicijacija, istraživanje, prostor, predstava, događaj, dokumentacija) studenti su istraživali sve aspekte kulture koja svojim slojevitim bogatstvom gradi duh Sombora i koja se kao takva manifestuje u nežnosti. U fazi inicijacija studenti su kroz intenzivan radionički format radili na uspostavljanju osnove za zajednički rad u naredna dva semestra kroz građenje kolektiva. Faza istraživanje se tiče detaljne analize istorije, arhitekture, urbanizma i kulture grada Sombora. U ovoj fazi uspostavljen je odnos prema Somboru kao gradu koji (ne, za, pre, op, po)staje, a koji će biti uporište svake sledeće faze. U fazi prostor identifikovane su potrebe Sombora u vidu programskih nedostataka, a pojedinačni arhitektonki projekti studenata formirani spram tih potreba. Zatim u fazi predstava studenti su kreirali svoj dizajn scene za zadato dramsko delo, Vojcek (G. Bihner) u objektu/prostoru koji je ishod faze prostor. Nakon čega sledi faza događaj. Ovaj deo sinteznog projekta podrazumevao je rad na koncepciji, kreaciji i pripremi originalnog umetničkog dela u oblasti scenskog dizajna. Poslednja faza sinteznog projekta je faza dokumentacije u kojoj se studenti bave organizacijom i prezentacijom materijala proizvedenog u protekla dva semestra.

Kada kažemo da je neko nežan istog trenutka znamo da to jednoznačno znači da je taj neko veoma blag, dobar, umeren u svom nahođenju. Kada jednom gradu pridodamo ovaj atribut značenje reči se mnogostruko usložnjava. Nežnost grada Sombora studenti su doživeli na njima svojstven način. Studenti su Sombor nazvali Grad koji (op)postaje zato što su u njemu i njegovim stanovnicima prepoznali ljubav a intervencijama kojima su se bavili čitave godine gradili su novu stvarnost kako bi pokazali somborskoj, a i široj publici, da je zaista moguće izgraditi neku novu stvarnost.


[1] Milićević, Slađana; Nežni gradovi (Tema sinteznog projekta), Sintezni projekat 2018/19, Fakultet tehničkih nauka, Departman za arhitekturu i urbanizam, Odsek za umetnost i dizajn, Scenska arhitektura, tehnika i dizajn

 

Ilustracija: Dijagram kulturne difrakcije Sombora, Danijela Matović, 2020.

 

Koncept projekta: Dr Radivoje Dinulović, redovni profesor
Dr Slađana Milićević, docent
Rukovodilac projekta: Dr Radivoje Dinulović, redovni profesor
Realizator projekta: Dragana Vilotić, asistent
Rukovodilac vežbanja: Maja Ivanović, saradnik u nastavi
Tim nastavnika: Dr Radivoje Dinulović, redovni profesor
Dr Tatjana Dadić Dinulović, redovni profesor
Dr Romana Bošković Živanović, vanredni profesor
Dr Mia David, docent
Dr Aleksandra Pešterac, docent
Dr Slađana Milićević, docent
Vladimir Ilić, docent
Radoslav Milenković, vanredni profesor
Dr Andrija Pavlović, docent
Dr Dobrivoje Milijanović, docent
Mentorski tim saradnika: Dr Slađana Milićević, docent
Dragana Pilipović, istraživač-saradnik
Dragana Vilotić, asistent
Sanja Maljković, asistent
Dr Daniela Dimitrovska, asistent
Darinka Mihajlović, asistent
Milica Stojšić, asistent
Maja Ivanović, saradnik u nastavi
Luna Šalamon, saradnik u nastavi