Međunarodni plesni kamp sa Kathleen Reynolds

Capture

Učesnici kampa će tokom rada biti smešteni u svojim šatorima, u bašti Pozorišnog udruženja « Letnji Bioskop » na Kelebiji (iz tog razloga Vas molimo, da ponesete svoje šatore, pokrivače itd.).  Celodnevni program obuhvata prepodnevne i popodnevne  plesne radionice i zajednički obrok.

Prijave možete slati na sledeću imejl adresu: nyarimozi@gmail.com  ili pozivom na broj:

Heni Varga + 381655157391 ili  Denes Debrei : +381 63 88 29 687

Uz doprinos  Akademije Umetnosti Novi Sad  i BGA zrt,  kurs Vam je na raspolaganju  po povoljnoj ceni, od 9.400,00 dinara za učesnike iz Srbije, dok je za učesnike iz inostranstva 150 eura (cena obuhvata: učešće u radionicama, kompletnu isharanu  i smeštaj).

Važna napomena:

Molimo učesnike da se pripreme za razne vremenske prilike i ponesu odgovarajuću odeću!

 

Kathleen Reynolds

Rođena u SAD, svoju plesnu obuku je započela u Bafalu, dok je studije klasičnog i modernog plesa nastavila sa koreografima iz Njujorka, kao što su: Bob Barker, Gabriella Daub-Darvash, Merce Cunningham i Eric Hawkins. Preselivši se kasnije u Fracusku, počela je raditi u Parizu i tokom godina je sarađivala sa mnogim renomiranim koreografima, uključujuči imena, kao što su:  Jožef Nađ, Bernardo Montet, Catherine Diverres, i Germana Civera. Najduža i najintimnija saradnja od svih, bila je i ostala, sa koreografom Jožefom Nađom. Takođe je radila i sa poznatim pozorišnim rediteljima, kao što su Marcial DiFonzo Bo i Bruno Geslin. Plesnu grupu „Ambitrix”  je osnovala 2002. godine u Francuskoj, kao i ansambl „The Dirty Dozen” sa vizuelnim umetnikom, Rafaelom Vincentom, u Berlinu 2010. godine. Tokom godina je bila uključena u brojne međunarodne projekte sa umetnicima i koreografima iz celog sveta. Od 1990. godine postala je redovni predavač modernog plesa u mnogim plesnim školama u Francuskoj, uključujući „Rencontres des Côtes d’Armor” , kao i u radionicama na „CCNO”, „CCNRB”, takođe i na univerzitetima u Renou i Lionu.

 

Radionice se fokusiraju na tri osnovna principa

1. Tokom „časa”, istražićemo arhitekturu ljudskog tela u odnosu na prostor, težinu i gravitaciju. Često počinjem od centralne osnove, vertikalne ose , glava-vrat-leđa.

a) sa rastom torzoa na gore, ujedno sa rastom nogu na dole,

b) sa centralnim delom karlične kosti koja je obešena i balansira između nogu i kičme. Sa fokusom na vežbe zatezanja i opuštanja, koje će istezati mišiće i regulisati napetost u njima. Precizno formulisane slike će poboljšati koordinaciju i držanje, što omogućava da sa većom efikasnošću nosimo telo kroz trodimenzionalni prostor.

2. U drugom delu ćemo istraživati trenutke i prolaske kroz prostor, fokusirajući se na težinu, gravitaciju, disanje i puls. Pravilno disanje smanjuje napetost i pomaže pri spuštanju centra gravitacije. Fokusiraćemo duboko, takođe i na donji deo tela, usmeravajući enegriju u kostima i zglobovima između geometrijske / prostorne čistote. Ova aktivnost će nam omogućiti da povećamo opseg naših pokreta i da razjasnimo dinamičan kvalitet svakog trenutka. Postepeno ćemo da razviijemo složenije izraze, koji će vremenom, kako napredujemo, da se produžavaju.

3. U trećem delu ćemo oblikovati materijal za performans. Kako bi smo to postigli, istraživaćemo jednostavne koreografske procese, a zatim, raditi na izgradnji kompleksnosti unutar samog materijala. Za početak, izaberem jedan lajtmotiv. Zumiranjem, počinjem da analiziram kako reagujem na njega. Iz perspektive učesnika „posmatrača”, sakupljam izvorne materijale i iznosim ih na videlo. To nazivam procesom „kadriranja”. Ovi lični “kadrovi” predstavljaju hiljade godina ponavljanja i oblikovanja. Oni mi daju do znanja zašto i kako se osećam i kako razmišljam o lajtmotivu. Posmatranjem tela počinjem da uočavam povezanost između različitih delova informacija, a tako isprepletani odnosi otkrivaju pojavnu dinamiku. Novi okviri se ne razvijaju iz jednog ili drugog kadra, već kroz sintezu mnogih međusobno zamenljivih delova. „Stvarnost” počinje da se menja, isto kao i moja fizička interakcija sa njom. Usredsredićemo se na značaj i fluidnost tog pokreta. Redefinisanjem razgovora, pojačaćemo naš odnos prema vremenu i prostoru, prema drugima, kao i prema okolini, koristeći za tu svrhu i vežbe i sopstveno telo.