PRAKSE SCENSKOG DIZAJNA - KA NOVOM BIJENALU

PRAKSE SCENSKOG DIZAJNA – KA NOVOM BIJENALU

Muzej Primenjene umetnosti u Beogradu i Odsek za umetnost i dizajn Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, pozivaju Vas na regionalni simpozijum

PRAKSE SCENSKOG DIZAJNA – KA NOVOM BIJENALU
17-19.12.2020.

Tema ovog skupa nastaje zahvaljujući razvoju kustoskih i umetničkih praksi scenskog dizajna u okviru Praškog kvadrijenala1, najznačajnije svetske manifestacije posvećene scenskom dizajnu i scenskom prostoru, a iz ugla vrednovanja i kritičkog promišljanja svih segmenata profesionalne pozorišne produkcije u Srbiji i regionu.

Neposredan povod je želja da se preispita potreba za ponovnim uspostavljanjem Bijenala scenskog dizajna, manifestacije čiji su osnivači bili YUSTAT2 i Muzej primenjene umetnosti u Beogradu. Bijenale scenskog dizajna nastalo je 1997. godine i trajalo do 2007. godine.3

Najznačajnije nasleđe Bijenala je Škola, prvo u okviru Centra za interdisciplinarne postdiplomske studije pokrenute 2000. godine na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, a kasnije na sva tri nivoa studija u oblasti scenskog dizajna, koji se od 2013. godine izvode na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Osnivanje škole dovelo je i do uspostavljanja scenskog dizajna kao profesionalne oblasti.

Drugo važno nasleđe Bijenala svakako je i promena u načinu predstavljanja Srbije na Praškom kvadrijenalu. Zahvaljujući specifičnom pristupu kustoskom radu i izlagačkim praksama, nastup Srbije je 2015. godine nagrađen Zlatnom medaljom za pokretanje dijaloga. Od 2007. godine, kada je Justat (pa kasnije Muzej Primenjene umetnosti i Scen) preuzeo predstavljanje na Kvadrijenalu, oslonac nastupa tražen je u problemskom pristupu i tematizaciji rada, a ne u reviji najboljih pozorišnih ostvarenja.

Prepoznajući potrebu za vrednovanjem realne pozorišne produkcije, želimo da pokrenemo razgovor o novom, redefinisanom Bijenalu scenskog dizajna koje će, osim pozorišta, moći da obuhvati i različite formate vanpozorišnih i izlagačkih praksi scenskog dizajna. Simpozijum je posvećen individualnim promatranjima, ali i pokušaju zajedničkog mapiranja pojava u domenu profesionalnog rada u pozorišnim, vanpozorišnim i izlagačkim praksama scenskog dizajna u Srbiji i regionu. Cilj simpozijuma je razgovor o stanju na sceni sa ciljem uspostavljanja nove, regionalne platforme u oblasti scenskog dizajna.

Pouke Bijenala
17.12.2020, 12h

Tematska sesija Pouke Bijenala zamišljena je kao razmena iskustava, utisaka, mišljenja i pogleda na šest manifestacija Bijenala scenskog dizajna, koje su realizovane u periodu između 1996. i 2006. godine. Učesnici razgovora neće biti oni koji su Bijenale kreirali i vodili, već, tada sasvim mladi, autori koji su na Bijenalu učestvovali i (ili) bili nagrađivani. Kao i samo Bijenale, ovaj razgovor će u prvom redu biti okrenut ka pozorištu i svim praksama koje ga grade – od scenografije i kostimografije, preko dizajna svetla i zvuka, primenjene scenske umetnosti i zanatskog umeća, do scenske arhitekture i različitih sredstava komunikacije pozorišta sa javnošću. Jednaka pažnja će, međutim, biti posvećena i fenomenima vanpozorišnog spektakla, kao i umetničkih i kustoskih praksi scenskog dizajna koje su na Bijenalu razmatrane i realizovane. Smisao ovog susreta nije u tome da valorizuje prethodno postignuto, već da, kroz ukrštanje stavova autora koji danas grade centralni tok scenskog dizajna u Srbiji i regionu, pomogne uspostavljanju odnosa prema tome šta bi Bijenale u budućnosti moglo da bude, zašto i sa kakvim ciljevima ga treba obnoviti.

Kako izložiti doživljaj?
17.12.2020, 15h

Tokom poslednjih petnaestak godina u okviru Praškog kvadrijenala desio se niz promena koje su se ticale načina izlaganja pozorišne umetnosti, od kojih su neke često bile kritikovane i odbacivane. Ove promene dovele su do udaljavanja Kvadrijenala od onoga što je ono nekada bilo. Umesto izlaganja faktografskih dokumenata pozorišne produkcije, Kvadrijenale se okrenulo kreiranju i izlaganju potpuno novih umetničkih dela, što je iznova otvorilo pitanje: kako uopšte izložiti (pozorišni) doživljaj? U okviru panela razgovaramo sa ljudima koji su predstavljali svoj rad na Kvadrijenalu, ali i na manifestacijama sličnog karaktera. Osim toga, tema razgovora će biti i različite kustoske prakse, kao i načini izlaganja pozorišnih, vanpozorišnih i umetničkih praksi scenskog dizajna.

Šta smo naučili u školi?
18.12.2020, 12h

Mnogi aktivni stvaraoci iz domena scenskog dizajna rade i u obrazovanju. U okviru panela ćemo razgovarati sa nekima od njih, o njihovim iskustvima i tome kako vide ulogu i značaj obrazovanja u savremenom društvu. Pitaćemo ih šta im lično, ali i profesionalno, znači rad sa mladim ljudima, može li kroz obrazovanje da se menja profesionalna praksa, ali i šire, može li kroz obrazovanje da se uspostavlja novi sistem vrednosti, utiče na pravac razvoja društva. Na ovaj način želimo da problematizujemo i glavnu temu panela – da li škola, kao obrazovna institucija, može da bude prostor slobode, mesto avangardnog, ako ne (a što da ne) i revolucionarnog promišljanja i delovanja, mesto otpora vladajućim formama znanja? I konačno, može li praksa scenskog dizajna u tome nešto da nas nauči?

Budućnost scenskog dizajna: kontekst kao povod ili prepreka za stvaranje
18.12.2020, 15h

Nove tendencije primetne u radu mladih autora na savremenoj umetničkoj sceni biće tema razgovora u okviru panela Budućnost scenskog dizajna. Ove tendencije ukazuju na potrebu uspostavljanja novog dijaloga i odnosa sa publikom, kao i sa kontekstom u kojem autori, naši sagovornici, stvaraju. Kroz razgovor tri vizuelna umetnika i tri studenta scenskog dizajna biće otvoreno pitanje budućnosti izlagačkih praksi i mogućnosti preplitanja različitih umetničkih praksi i scenskog dizajna. Pokušaćemo da odgovorimo na pitanja: na koji način mogu različiti vizuelni mediji, u zavisnosti od ideje, da uspostave odnos prema izlagačkoj praksi scenskog dizajna; da li je kontekst u kom umetnici stvaraju povod ili prepreka za stvaranje; na koji način naši sagovornici vide budućnost izlagačkih praksi u celini.

Ko hoće da se igra sa nama: scenski dizajn iz ugla najmlađih
19.12.2020, 10 – 13h

Radionica: Nova Godina (kod kuće)
uzrast dece: 7 – 12 godina, prisustvo roditelja je poželjno
Radionicu vodi
Dragana Pilipović

Prijave za radionicu šalju se na mejl scenlabvrtic@gmail.com, najkasnije do 16. decembra.

Svesni da odnos prema prošlosti, kao i budućnost profesionalnih praksi u domenu scenskog dizajna zavise od najmlađih, završni deo simpozijuma posvećujemo upravo njima. Online radionica Ko hoće da se igra sa nama: scenski dizajn iz ugla najmlađih pružiće priliku našim najmlađim učesnicima da pokrenu maštu i kreativnost i da, kroz igru, uplove u magični svet pozorišta i arhitekture.

Radionica je proizvod višegodišnjeg rada Scen-a (Centra za scenski dizajn, arhitekturu i tehnologiju) na izgradnji i popularizaciji edukativnih formata za decu u oblasti scenske arhitekture i dizajna.

Opis radionice:

Učesnici radionice će imati zadatak da osmisle prostor za proslavu novogodišnje noći. Okvir za realizaciju zadatka je kartonska kutija, koja treba da bude približnih dimenzija od maksimalnih 50x50x50 cm do minimalne veličine kutije za cipele. Kako bi izgrađeni prostor mogao da se sagleda, potrebno je oduzeti/iseći jednu stranu kutije (ili skinuti poklopac).

Materijali od kojih će dete graditi elemente unutar kutije su svi materijali koji se mogu pronaći u domaćinstvu: čačkalice, roštilj štapići, slamčice, žice, kanap, konac, papir za pečenje, kuhinjski celofan, aluminijumska folija, kutije od lekova, vata, manje kutije od prehrambenih proizvoda, kartonske rolne od ubrusa ili toalet papira, najlonske kese, tkanina, razni tvrđi i mekši papiri i slično. Za povezivanje i obradu elemenata koristiti makaze, selotejp, lepak ili heftalicu. Kao izvor svetlosti može se koristiti baterijska lampa/e, lampice za jelku ili blic mobilnog telefona.

Ideja nam je da kroz tri sata online druženja pokušamo da stvorimo izmaštani prostor, koristeći jednostavne elemente i izvore svetlosti, i na taj način sagledamo prostor u smanjenoj veličini i proporcijama.


1 Ova manifestacija osnovana je 1967. godine sa idejom da prevashodno promoviše rad scenografa i kostimografa, pa su počeci ovakve vrste predstavljanja zasnovani na izlaganju autentičnih dokumenata, tj. dokumentacije koja nije pravljena za galeriju već za potrebe pozorišne produkcije kao što su scenografske i kostimografske skice, makete i fotografije iz predstava, i to kao aranžman, odnosno, asamblaž. Upravo je predstavljanjem scenografije u galeriji, van konteksta pozorišne predstave, nagoveštena nova umetnička praksa, ali i otvoren prostor za neposredan uticaj pozorišta na likovne umetnosti i arhitekturu, posebno u domenu kustoskog i izlagačkog rada.

2 Justat (YUSTAT) je nastao kao udruženje građana sa idejom da utiče na profesionalni rad u pozorištima u domenu scenografije i pozorišne tehnike, kao i na sistem obrazovanja u ovim oblastima. Ovu asocijaciju osnovalo je deset profesionalaca različitih struka, neposredno vezanih za projektovanje pozorišnih objekata, scenografiju, pozorišnu tehnologiju i produkciju, kao i pozorište Atelje 212. Justat je osnovan 1991. godine, a primljen u članstvo OISTAT-a, međunarodne Asocijacije za scenografiju, pozorišnu arhitekturu i tehnologiju, na kongresu u Pitsburgu 1995. godine, postajući time OISTAT centar za SR Jugoslaviju. Rad ovog udruženja profesionalaca i stručnih institucija podrazumevao je pripremu profesionalnih normativa i standarda, organizaciju obrazovnih programa, naučnih i stručnih skupova, međunarodnu saradnju u okviru OISTAT-a i van njega, izdavačku i izlagačku delatnost.

3 Osnivači i idejni tvorci Bijenala scenskog dizajna bili su Radivoje Dinulović i Irena Šentevska (arhitekti), Milosav Marinović (dramaturg), Miomir Mijić (akustikolog) i Milena Dragićević Šešić (kulturolog). Vrlo bliski ovom timu bili su Geroslav Zarić (scenograf), Irina Subotić (istoričar umetnosti), Ranko Radović (arhitekta) i Ljubomir Draškić (pozorišni reditelj). Autor velike izložbe šest Bijenala scenskog dizajna bila je Irena Šentevska.


Novi Sad, 2020.
Uz podršku