SCENSKI DIZAJN KAO POZORIŠNA STVARNOST - FOTOGRAFIJE I VIDEO

SCENSKI DIZAJN KAO POZORIŠNA STVARNOST – FOTOGRAFIJE I VIDEO

Razgovor povodom najave međunarodne konferencije „Scenski dizajn: prakse, poetike i teorije“

30. maj 2016, 12.00h
Srpsko narodno pozorište, foaje na I spratu

Učesnici:
Marina Milivojević Mađarev, selektor Sterijinog pozorja i profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu
Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja
Zoran Đerić, urednik časopisa „Scena“
Zoran Stamatović, ko-selektor i direktor Jugoslovenskog pozorišnog festivala
Bojan Munjin, ko-selektor Jugoslovenskog pozorišnog festivala i regionalni pozorišni kritičar
Nemanja Ranković, umetnički direktor Jugoslovenskog pozorišnog festivala
Radivoje Dinulović profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu
Mia David, kustos nacionalne sekcije Srbije na Praškom kvadrijenalu 2015. i profesor na Fakultetu tehničkih nauka
Tatjana Dadić Dinulović, član kustoskog tima Studentske sekcije Srbije na Praškom kvadrijenalu 2015. i profesor Fakulteta tehničkih nauka

Moderator: Tatjana Dadić Dinulović

Partneri u projektu:
Scen (Centar za scenski dizajn, arhitekturu i tehnologiju) Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu
Sterijino pozorje, Novi Sad

SCENSKI DIZAJN KAO POZORIŠNA STVARNOST

Aktivno učešće pozorišnih stvaralaca zemalja regiona ususednim prostorima, i značajan broj mladih ljudi koji odlučujuda studirajuscensku umetnost u„drugoj“ sredini, govori nam o potrebi (ili neophodnosti) da okruženje u kome živimo posmatramo kao celinu, širu od pojedinačnih geografskih ili nacionalnih odrednica – kao skup srodnih kulturnihprostora u komese, uz manje ili većejezičke razlike, ipak razumemo. Zbog toga u ovom razgovoru, na poziv Centra za scenski dizajn, arhitekturu i tehnologiju (Scen) Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, učestvujuSterijino pozorječiji je naziv ove godine posvećen upravo pitanjima- gde su, da li postoje i kakve su granice između „nas“ i „njih“, i da li ih je uopšte moguće (i potrebno) postavljati,kao i Jugoslovenski pozorišni festival čiji podnaslov – „Bez prevoda“ – direktno upućuje na istu temu.

Prvo pitanje tiče se pozicije scenskog dizajna u pozorišnoj praksi danas, u Srbiiji i u regionu, koja je sve više upitna, postajući u velikoj meri zavisna od uticaja različitih umetničkih trendova i politike teatarskih institucija.Uloga reditelja koji sve češće preuzimaju brojne funkcije u procesu nastanka pozorišne predstave, što ima vrlo različite razloge i ishode, predstavlja posebnu temu.Istovremeno, kao celina, scenski dizajn ne pojavljuje se kao pojam ni u programima predstava ni kao takmičarska kategorija na festivalima. Uz etablirane kategorije„scenografija“ i „kostimografija“, povremeno nailazimo na „dizajn svetla“, dok se kategorija „dizajn zvuka“pojavljuje veoma retko. Pojmovi „primenjena scenska umetnost“ i „zanatsko umeće“ kojeje promovisao „Bijenale scenskog dizajna“ danas su ponovo zanemareni, što govori o tretmanu tih profesija u profesionalnoj pozorišnoj produkciji.

To je samo jedan od razloga neophodnosti povezivanja profesionalnog rada u pozorištu, javnih manifestacija i sistema obrazovanja, čega smo svesni još od 1980-ih, a koja je sve očiglednija – ne samo u domenu umetnosti scenskog dizajna već,mnogo više, u oblasti scenske tehnike i tehnologije. Projekat „ScenTec“u okviru programa TEMPUSkojim je razvijena serija interdisciplinarnih kurseva u oblasti scenske tehnike i tehnologije, kao i tehničke produkcije, prvi je pokušaj uspostavljanja regionalne saradnje usmerene ka pozorišnim tehničarima. U ovom projektu, u protekle tri godine, učestvovala su i četiri profesionalna pozorišta iz regiona – Narodno pozorište Užice, Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, Narodno pozorište Republike Srpske iz Banjaluke i Narodno pozorište iz Tuzle.Nakon što je, na osnovu studijskih programa Univerziteta umetnosti u Beogradu, scenski dizajn kao interdisciplinarna oblast uveden u zvaničnu nomenklatutu zanimanja, na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu razvijeni su studijski programi u ovoj oblasti na svim akademskim novoima, pa je od 2013. godine u Srbiji moguće studiratiscensku arhitekturu, tehniku i dizajn.Kao podrška razvoju stručnog mišljenja u ovoj oblasti, u časopisu „Scena“ ustanovljena je rubrika „Senski dizajn“.

Posebna tema razgovora je nacionalni nastup na Praškom kvadrijenalu, najznačajnijoj svetskoj manifestaciji posvećenoj scenskom dizajnu i scenskom prostoru, iz ugla vrednovanja i kritičkog promišljanja svih segmenata profesionalne pozorišne produkcije.Činjenica je da je nastup Srbije 2015. godine, u organizaciji Muzeja primenje umetnosti iz Beograda iScen-a, nagrađen Zlatnom medaljom za pokretanje dijaloga, zahvaljujući specifičnom pristupu izlagačkim praksama. Kao i u prethodna dva izdanja Kvadrijenala, oslonac nastupa tražen je u problemskom pristupu i tematizaciji rada, a ne u reviji najboljih pozorišnih ostvarenja. Osim toga, u nacionalnoj selekciji Srbije našli su se i umetnici iz regiona koji su u godinama pre Kvadrijenala značajno uticali na domaću pozorišnu scenu. Izvesno je da se moramo suočiti sa vrednovanjem realne pozorišne produkcije kroz različite formate od kojih bi jedan, svakako, mogao da bude (redefinisan) „Bijenale scenskog dizajna“čijim nagradamapozorišni stvaraoci regiona pridaju značaju svojim radnim biografijama.

Ovaj razgovor predstavlja uvod u međunarodnu konferenciju „Scenski dizajn: prakse, poetike i teorije“ koja će biti održana u maju 2017, u okviru Sterijinog pozorja. Konferencija će biti posvećena individulanim promatranjima, ali i pokušaju zajedničkog ustanovljavanja pojava u domenu profesionalnog rada u pozorišnim i izlagačkim praksama scenskog dizajna. Prateći program konferencije činiće „Showcase“ – izložba studentskih radova koji će biti odabrani putem javnog međunarodnog konkursa.Festivali su uvek bili mesto susreta, nadmetanja i razmene ideja, ali i prethodnica novih stvaralačkih i profesionalih prostora.

Tatjana Dadić Dinulović i Romana Bošković
Programski urednici konferencije

Fotografije: Luna Šalamon


Snimatelj: Slavko Pavlović